Nedostatak vitamina D i opadanje kose

Vitamin je esencijalni vitamin koji ima ulogu u brojnim funkcijama organizma. Nastaje fotosintezom u koži, a manje količine se unose ishranom. Koža je zapravo ciljni organ vitamina D, ne samo zato što se upravo u koži i sintetiše i to u epidermalnim kartinocitima i dermalnim fibroblastima iz 7-dehidroholesterola po izlaganju UVB zračenju, već i zato što na kožu imaju najveći uticaj metaboliti ovog vitamina.

Ima važnu ulogu u regulaciji homeostaze kalcijuma. Njegov nedostatak može dovesti do brojnih zdravstvenih stanja uključujući i opadanje kose. Upravo iz tog razloga ga rutinski proveravamo kod svakog pacijenta.

Vitamin D stimuliše rast folikula i zato njegova insuficijencija dovodi do opadanja i drugih nedostataka kose poput krte I krute kose koja često ne može da izraste na odredjenu dužinu. Insuficijencija vitamina D je povezana i sa nastankom alopecije areate jer poslednja naučna istraživanja dokazuju da pacijenti sa ovim pečatastim gubitkom kose imaju niži nivo vitamina D.

Pretpostavlja se da imunomodulatorna svojstva vitamina D utiču na ovo inače autoimuno stanje. U jednoj od studija se nedostatak vitamina D kod pacijenata sa alopecijom areatom povezuje sa manjim izlaskom ovih pacijanata napolje zbog stidljivosti izgledom uzrokovanim ovim obolenjem, pa time i manjem izlaganju suncu.

Često se izolovani pečati mogu tretirati topikalno analogom vitamina D kako navode pojedine kliničke studije, posebno kod dece. Istraživanja nisu konzistentna u zaključivanju da li je nivo vitamina D uslovljen brojem alopecičkih promena, trajanjem bolesti, promenama na noktima.

Insuficijencija vitaminom D je veoma česta kod žena i upravo su one te koje se usled ove avitaminoze, pored drugih razloga suočavaju i sa opadanjem kose. Jedna klinička studija pokazuje da čak 95% žena kojima opada kosa imaju snižen nivo vitamina D.

Takodje, žene sa pozitivnom porodičnom anamnezom u kojoj postoji opadanje kose i insuficijencija vitamina D su sklonije da imaju alopeciju od onih kod kojih je vitamin D u normalnom rangu. Povezanost nedostatka vitamina D i telogenog efluvijuma dokazuju brojne kliničke studije. Telogeni efluvijum tipično nastaje tri meseca nakon izloženosti nekom od mnogobrojnih okidača ovog stanja (stres, visoka temperature, lekovi, endokrini poremećaji, dijete itd.).

Studije pokazuju da što je izraženije opadanje, to je i novo vitamina D niži, a ovo je izraženije kod žena, ali ne i kod muškaraca.

Ovaj vitamin ima ključnu ulogu u stvaranju novih folikula dlake. Takodje je važan pri održavanju normalnog ciklusa rasta dlake i smenjivanju aktivne i pasivne faze njenog rasta.

OSTALI ZNACI NEDOSTATKA VITAMINA D

Osobe sa nedostatkom vitamina D često nemaju nikakve simptome ili oni nisu specifični. Konkretni znaci nedovoljne količine vitamina D u organizmu su sledeći:

• promene u raspoloženju, depresija, anksioznost;
• česti prelomi;
• sporo ili odloženo zarastanje rana;
• gubitak normalne gustine kostiju;
• mišićna slabost;
• pojava ili pogoršanje stanja visokog krvnog pritiska;
• konstantan umor;
• hronični bol;
• infertilnost.

Nedostatak izlaganju suncu ili nedovoljni unos hrane bogate vitaminom D, su najčešći uzrok njegovog nedostatka. Takodje, odredjena obolenja dovode do nedostatka vitamina D kao što su celijačna ili Kronova bolest jer ne dolazi do pravilne absorpcije ovog vitamina. Odredjeni lekovi dovode do ove avitaminoze, a to su:

• antimikotici (lekovi protiv gljivica);
• glukokortikoidi;
• lekovi protiv HIV infekcije;
• antikonvulzanti.

LEČENJE

Najefikasniji način lečenja avitaminoze je njegova suplementacija. Suplemente vitamina D je najbolje uzimati sa obrocima, naročito onim bogatim “zdravim” mastima. Upravo ova mast potpomaže bolju apsorpciju vitamina. Dobar izvor ove zdrave masti su:

• avokado,
• jaja,
• čia semenke,
• riba narocito losos, pastrmka i sardine,
• orasi, indijski orasi, badem.

Suplementacija postoji u različitim formama. Jedna može da se uzima dnevno, druga nedeljno, a postoji čak i suplementacija jednom mesečno. Neka standardna doza je 600-2000IU (internacionalnih jedinica) dnevno, a dosta varira u zavisnosti od godina pacijenta, uzroka avitaminoze i samog nivoa vitamina D. Kod dece se daje manja doza, a kod onih starijih od 55 znatno veća.

Ukoliko postoji medicinski uzrok nedostatka vitamina D, kao kod Kronove ili Celijačne bolesti, pacijent se mora obratiti svom lekaru internisti kako bi se razmotrile alternative u lečenju. Isti je slučaj ako postoji nedostatak vitamina D usled konzumiranja odredjenih lekova. Ponovno merenje vitamina D se obavlja nakon tri meseca od početka suplementacije.

PREVENCIJA

Svakako je najbolja prevencija da se provodi više vremena na suncu. U letnjim mesecima obavezno je nošenje šešira kako bi se kosa zaštitila, a koža glave ne bi izlagala blagim opekotinama. Takodje se savetuje ishrana bogata vitaminom D. Suplementacija je od izuzetnog značaja u uspostavljanju normalnog nivoa vitamina.

Krta kosa uzrokovana ovom avitaminozom zahteva dodatnu negu. Savetuje se da se ona ne čupa mnogo prilikom češljanja i četkanja, ne zatezati kosu snažno u konjski rep i držati je vezanu duži niz sati tokom dana, koristiti blag, prirodan balzam kako bi se ona lakše raščešljavala, ako je kosa dugačka, vezati je noću u labavu pletenicu.

UKRATKO

• Analiza nivoa vitamina D se obavezno testira prilikom svakog pregleda
• Njegov nedostatak, čak i blaga insuficijencija povezani su sa opadanjem kose
• Najbolji način da se koriguje njegov nivo je adekvatna suplementacija.