Transplantacija kose

Transplantacija kose je hirurška procedura kojom se dlaka, koja nije predisponirana da opada, transplantira sa davajuće na primajuću regiju.

 

Prva rešenja da se pokrije površina bez kose je bilo korišćenje režnjeva, dok moderne tehnike počinju u Japanu 30-tih godina prošlog veka sa korišćenjem prvih graftova, ali u transplantaciji obrva. 1952. godine, u Njujorku se pojavljuje prvi pokušaj od strane čuvenog doktora Normana Orentreicha da transplantacijom graftova reši problem gubitka kose. Walter Unger prvi definiše šta je i zašto je neka regija sigurna davajuća regija, dajući osnove za današnju teoriju sigurnih transplantata. U narednih dvadeset godina, hirurzi su pokušavali da dodju do što manjih graftova, ali su rezultati bili slabi. Pacijenti su zbog ovih velikih graftova često imali izgled lutke. Strip tehnika se pojavljuje 80-tih godina i postaje veoma tražena tehnika. Pacijentu bi se isekao jedan deo kože sa davajuće regije (strip) iz kog bi se onda mikroskopski izdvajali mikrograftovi. Jedina mana koju je ova metoda imala je bila ta da je ožiljak na davajućoj regiji bio veoma uočljiv, grub i širok što je odavalo pacijenta da se podvrgnuo transplantaciji kose. To je dovelo do trenutno najsavremenije tehnike-FUE transplantacije kose kod koje je izbegnut nastanak ovog ožiljka na davajućoj regiji, a mikrograftovi se direktno izdvajaju bez dalje hirurške manipulacije. Takodje su se menjali i hirurški instrumenti kojim sa sprovodila FUE tehnika-u početku se radila ručno (manualno), a vremenom je postala automatizovana.

 

FUE tehnika predstavlja savremenu, minimalno invazivnu tehniku transplantacije kose kod koje se uz pomoć aparata ekstrahuju i implantiraju graftovi, bez traume tkiva i sa maksimalnim procentom postignutog rasta.

 

transplatacija_kose_1

 

Transplantacija kose je timski rad