Od kad je sveta i veka, ljudi se pitaju u kojoj meri je naše zdravlje predodređeno i koliko zapravo sami utičemo na njega.
Kada je reč o zdravlju, jasno je da uticaj gena nije neizbežan. Istraživanja pokazuju da geni utiču na razvoj bolesti, poput dijabetesa ili kardiovaskularnih problema, tek sa 5-10%. Preostalih 90% ili više zavisi od načina života i uticaja iz životne sredine, odnosno od toga kako se naši geni „uključuju“ i „isključuju“.
Ovo je suština epigenetike, kojoj je posvećen ovaj tekst.
Geni naspram epigenetike
Britanski biolog Konrad Vadington je 1942. godine pokazao da se kod voćnih mušica samo promenom temperature i hemijskih uslova u kojima se razvijaju mogu izmeniti njihova krila i grudni koš. Umesto da menja ono što je „napisano” u genima, Vadington je demonstrirao kako spoljni faktori utiču na to koji će se genetski potencijali izraziti.
Tako je shvatio da geni sadrže više mogućih puteva, a okruženje i životni stil biraju kuda će taj razvoj ići.
Istina je da se geni nasleđuju i ne menjaju se lako. Ali epigenetika, koja se bavi svim onim što se dešava „iznad“ genetike, otkriva da okruženje, navike, stres i ishrana mogu značajno da utiču na to da li će se određeni geni aktivirati ili ostati neaktivni.
Gledano kroz tu prizmu, gene možemo smatrati samo osnovnim hardverom, dok su epigenetski faktoi softver koji govori telu šta da radi. Zbog toga, nasleđene sklonosti ne moraju biti krajnji ishod. Zapravo, najčešće ih možemo preusmeriti promenom ishrane, vežbanjem, kontrolisanjem stresa, izbegavanjem toksina i uspostavljanjem boljih životnih navika.
Zašto je zdravlje crevne flore ključ za našu dugovečnost
Naše savremene životne navike (poput prekomernog unosa šećera, industrijski prerađene hrane i konstantnog izlaganja aditivima i herbicidima) ne utiču samo na metabolizam i varenje, već i na epigenetske mehanizme koji regulišu ekspresiju gena.
Kada je crevna flora narušena, dolazi do pojačane upale i oslobađanja brojnih signalnih molekula (poput citokina) koje mogu uticati na aktivaciju ili deaktivaciju određenih gena odgovornih za imuni odgovor, regeneraciju tkiva i brzinu starenja organizma.
Hronične upale mogu se epigenetski „zapisati“ u našim ćelijama, što znači da određeni modeli genske aktivnosti mogu ostati izmenjeni i prenositi se na buduće generacije. Ovo dovodi do povećanog rizika od različitih hroničnih stanja, uključujući kardiovaskularne bolesti, dijabetes i neurodegenerativne poremećaje.
Epigenetski markeri, poput metilacije DNK i modifikacija histona, igraju ključnu ulogu u tome kako se genetski kod „čita“ i koristi, pa tako nezdrave navike mogu izazvati promene koje utiču ne samo na nas, već i na potomstvo.
Shodno tome, brigom o ishrani, unosu nutrijenata koji podržavaju zdravu mikrobiotu i ograničavanjem toksičnih supstanci (kao što su pesticidi i aditivi), smanjuje se epigenetski pritisak na naš genom. Na taj način, možemo uticati na to da se održe prirodni mehanizmi zaštite i uspori napredovanje procesa starenja, istovremeno smanjujući rizik od hroničnih bolesti.
Kako zapravo „uključujemo“ i „isključujemo“ gene
DNK metilacija je jedan od glavnih mehanizama koji utiče na gene. Dodavanjem ili uklanjanjem metil-grupe (CH3) odlučuje se da li će neki gen biti aktivan ili utišan. Ishrana, vežbanje, stres, san, pa čak i emocionalna bliskost utiču na taj proces. Kod beba koje nisu dovoljno mažene, na primer, otkrivene su negativne epigenetske promene povezane sa razvojem mozga.
Drugi mehanizam je modifikacija histona – proteina oko kojih je obmotana DNK. Kada su histoni i DNK prejako upakovani, gen ne može biti „pročitan“, čime ostaje isključen. Takođe, epigenetski obrasci se mogu preneti na buduće generacije, pa deca mogu naslediti i roditeljska traumatska iskustva.
Kako genetika i epigenetika utiču na zdravlje kose
Zdravlje kose nije isključivo estetsko pitanje. Ono se takođe oslanja na složenu interakciju između genetskih predispozicija i epigenetskih mehanizama.
Na primer, nasleđeni faktori određuju osnovnu strukturu, debljinu i brzinu rasta dlake, kao i sklonost ka opadanju kose. Međutim, epigenetski faktori (ishrana, stres, hormonski balans i izloženost zagađivačima) mogu da „uključe“ ili „isključe“ određene gene odgovorne za rast i kvalitet kose.
Hronični stres i nutritivni deficiti dovode do epigenetskih promena koje mogu pospešiti slabljenje i opadanje kose, dok adekvatan unos proteina, vitamina B grupe, gvožđa i drugih mikronutrijenata podržava zdrav rast i regeneraciju dlake.
Dakle, iako genetika daje osnovu za zdravlje kose, epigenetika odlučuje u kojoj meri će se ona ispoljiti ili narušiti tokom vremena.
A ukoliko želite da saznate kako vaša genetika (ali i drugi faktori) utiču na vašu kosu, preporučujemo genetski trihotest. Ovaj savremeni test će pokazati šta konkretno utiče na opadanje kose u vašem slučaju i pomoći da nađete pravu terapiju baš za vašu kosu.
Praktični saveti
Izbor prave hrane i dodataka ishrani može imati presudan značaj za epigenetske procese:
- Hrana bogata sulforafanom (brokoli, kelj), genisteinom (soja), fisetinom (jagode, jabuke, kaki) ili katehinima (zeleni čaj) pozitivno utiče na genetsku ekspresiju.
- Vitamini B12, B6 i folat pomažu metilaciju i mogu se uneti kroz ribu, meso, lisnato povrće, orašaste plodove i semenke. Kada je reč o suplementima, preporučuju se B-kompleksi s metil-folatom i metil-B12, kao i dodaci poput EGCG, resveratrola, kvercetina i luteolina, koji su povezani s pozitivnim epigenetskim efektima.
- Pored toga, izbegavanje toksina (plastike, pesticida, herbicida, PFAS hemikalija i teških metala) i korišćenje filtera za vodu i vazduh doprinose boljem okruženju za naše gene.
- Fizička aktivnost treba da obuhvati najmanje 150 minuta nedeljno kombinovanog kardio i treninga snage, a poželjno je uvesti i jogu ili meditaciju koje imaju naučno dokazane efekte na smanjenje upale i poboljšanje epigenetskih markera.
- Borba protiv stresa takođe podrazumeva uzimanje dovoljno magnezijuma (naročito magnezijum glicinata) i praktikovanje tehnika relaksacije, poput šetnje u prirodi, meditacije ili vođenja dnevnika.
Brigom o sebi možemo uticati na naše gene
Naše zdravlje nije nepromenljivo. Iako su nam geni dati rođenjem, epigenetika nam pokazuje da svakodnevne odluke mogu da preokrenu tok potencijalnih bolesti. Jedna šetnja ili zdrav obrok mogu da „uključe“ ili „isključe“ ključne gene, a time i da u maloj meri promene tok našeg života.
Zbog toga je važno da iskoristimo sve prednosti pozitivnih epigenetskih uticaja, od ishrane i probiotika do redovnog vežbanja i upravljanja stresom.