Priča o lečenju Alopecije Totalis iz ugla i pacijenta i lekara

20.05.2016

Priča iz ugla pacijenta

at-01

Pre nego što Vam ispričam moju priču vezanu za Alopeciju- opadanje kose i svoje iskustvo ,moram da kazem da  veliku zahvalnost dugujem divnoj dr.Gorani Kuka ,timu Hair Center Serbia i celom kolektivu  Bolnice Colić iz Beograda ,koja je za mene učinila mnogo , i jos uvek čini ,koja je toliko divna prema meni,pazljiva i brine za mene od dana kad sam je upoznala pre 2 godine .Ne znam koje su to reči kojima se moze izraziti zahvalnost dr.Gorani ,koja je za mene učinila mnogo toga,koja se posvetila mom problemu i traženju načina kako da moja kosa ponovo poraste  ,..možda reči ne postoje ali kad joj pošaljem slike i kada odem kod nje i ona mi kaže pa vidi kosu ,ti imas kosu ,naši osmesi ,izrazi na licu  govore više od reči .
Prvi put sa Alopecijom susrela sam se kao dete kada sam imala 12 godina ,1992. godine ,prvo je počela da opada u pečatima ,da bi posle par meseci opala sva kosa . Krenule su pretrage ,analize  i svi doktori su konstatovali da je od stresa ,jer sam u tom periodu živela u sredini u kojoj se vodio rat u Bosni i Hercegovini.

Koristila sam razne i lekove ,i masti i losione ali ništa mi nije pomoglo  ,dok mi nisu predložili da pijem  Lek Pronoizon . Kosa je počela da raste na terapiju kortikosteroide „Pronizon“ .Posle godinu dana korišćenja kosa je počela da raste .Tri godine sam bila bez kose ,i negde na proleće 1995. godine imala sam svoju kosu.
Kosa mi je ponovo počela da opada početkom 2008 godine …. takođe ponovo je počela da opada u pečatima i do kraja godine ponovo je opala sva … I ponovo kreću pretrage ,analize …9 pulsnih terapija kortiskosteriodi ,razne kreme ,losioni ,preparati i ništa ,pomaka nije bilo … ali ja nisam odustajala ,jer uvek sam verovala da mora postojati neki način da se probude uspavani folikuli i da kosa ponovo može početi da raste.

I to se i dogodilo kada sam upoznala dr.Goranu Kuku .

Na leto 2013.godine sam na internetu pročitala za lečenje alopceije PRP terapijom i posetila dr.Goranu Kuku u Bolnici Colić u Beogradu,koja mi je objasnila šta je PRP terapija i način na koji se ona koristi u lečenju opadanja kose.I što je meni najbitnije bilo da se ne radi ni o kakvim lekovima ,kortikosteriodima ,nego PRP terapija je lečenje opadanja kose sopstvenom krvnom plazmom i trombocitima koja se ubrizga pod kozu glave na mestima na kojim ne postoji kosa.
Godinu dana od te prve posete ,ponovo sam otišla kod dr.Gorane Kuke i prvu terapiju PRP smo uradile u junu 2014. godine.

Danas je april 2016 .godine i moja kosa je počela da raste……8 godina bez kose ,8 godina sa perikom …i svaki dan pitanje „Zasto moja kosa nece ili ne zeli da poraste?“
Od juna 2014. godine do danas ,dr.Gorana Kuka mi je uradila 4 PRP terapije i 2 mezoterapije  i prvi rezultati su tu ,vidljivi ,osete se pod rukom i ja konačno posle 8 godina imam svoju kosu ,počela je da raste i ja verujem da će ona sva izrasti i da ću ponovo imati svoju kosu.

Ja se i dalje ne predajem ,moja kosa je počela da raste ….osećaj kada su se u početku pojavile bele paperjaste dlačice …niko srećniji od mene ,pa onda posle par meseci te bele paperjaste dlačice su postale prava tamna ,zdrava kosa ..osećaj neprocenljiv ….i uliva nadu da ću ponovo imati svoju kosu . I opet kažem da veliku zahvalnost dugujem dr.Gorani ,svaka poseta kod dr u Beograd ,svaki mejl koji dobijem od nje daju mi toliku podršku da samo idem dalje i da verujem da će kosa da izraste ..i da ona je počela da raste J .

Olgica Mazur, pacijent

Priča iz ugla lekara

at-02

Pre nekoliko godina, Olgica je došla jednog dana na konsultaciju povodom opadanja kose. Videla sam da jedna tiha devojka sedi u čekaonici, nenametljivo u ćošku. Ušla je u ordinaciju i zbunjeno sam gledala u njenu kosu ne shvatajući u čemu je problem pošto je zaista imala mnogo kose. Pomislila sam da je možda došla zbog transplantacije obrva, pošto su one nedostajale. Bez mnogo priče, samo je skinula periku da mi pokaže zašto je došla. Pokušala sam da sakrijem svoj šok kad je skinula periku, jer do tada nisam imala pacijenta koji uopšte nije imao svoje kose. Ona je to učinila tako hladno jer je očito to njena svakodnevica. Moja nije bila. Nastavila sam da razgovaram sa njom i postavljam pitanja šta se sa kosom dogodilo, a da ona ne primeti koliko mi je teško što je gledam bez kose. Pričala mi je o ratu kroz koji je prošla, o gubitku sestre, o jednom teškom životu koji je vodila, a koji je rezultirao da ona dva puta u svom životu potpuno izgubi kosu. I obrve. I trepavice. Nakon mnogobrojnih terapija, kosa joj se prvi put vratila, a onda se nakon pretrpljenog šoka ponovo izgubila. I od tada ne raste… Jako mi je bilo teško da je gledam, a da ostanem ravnodušna prema njenoj situaciji. Toliko je delovala pomireno sa svojom situacijom, vratila je periku na glavu kao što to svakog dana čini i upitala me: “Mislite li da ima pomoći?”

Nisam imala pojma da li ima pomoći, a tako sam želela da joj pomognem. Znala sam za konvencionalne terapije za male regije koje su zahvaćene alopecijom areatom (stanjem koje je Olgica imala, ali se njeno zbog ekstenzivnosti nazivalo alopecija totalis). Ali, ona je sve to već probala i u slučaju njenog drugog puta gubitka kose nije imalo efekta. Primetila sam da na par mesta ima malo kose. Ona mi je objasnila da je na jednom mestu bio mladež kog je hirurg otklonio, a nakon toga je tu porasla kosa. Na ostalim mestima gde je bila po neka dlačica, navela mi je da se tu malo ogrebala i opet je kosa rasla… To mi je tek bilo potpuno iznenadjenje.

at-03

Bez ikakvih očekivanja, Olgica je tog dana otišla iz ordinacije, ostavivši sve nas u šoku. Nisam imala utisak da je došla sa idejom da joj neko može pomoći, više da podeli sa nekim svoju muku.

Njene fotografije sam gledala često. Pričala sam o tome sa mnogim doktorima kako kod nas, tako i u svetu. Svi su gledali  jednako začuđeno kao i ja u Olgicine fotografije bez ideje koju terapiju odrediti i kako je lečiti. Čak sam stupila i u kontakt sa udruženjem pacijenata koji se bore sa alopecijom totalis, kako bih pratila njihova otkrića. U to vreme, počelo je da se priča o PRP terapiji u lečenju kako androgenetske alopecije, tako i alopecije areate. Nekoliko doktora je prikazalo uspešne rezulate na nekim kongresima koje sam posetila. Odmah sam stupila sa jednim od njih koji radi u Sarasota, Floridi i pitala sa mišljenje. Priznao je da nije imao tako izražen slučaj koji je lečio PRP terapijom, ali je sa mnom podelio protokol koji on primenjuje i poželeo mi sreću u lečenju.

Zaključila sam da je razlog zašto joj je porasla kosa samo na odredjenim mestima taj što je trauma tkiva uzrokovala lokalno oslobadjanje faktora rasta (growth factors) koji se upravo nalaze u PRP terapiji. Tako su kockice polako počele da se slažu…

at-04

Godinu dana nakon prvog susreta, pozvali smo Olgicu ponovo i rekli joj da imamo možda nešto za nju. Nisam ništa mogla da obećam, sem toga da ćemo da probamo najbolju terapiju koju trenutno imamo, koja je potpuno bezbedna, ali da ne znam šta možemo da očekujemo i da moramo biti uporne. Obe-i ona i ja. Došla je ponovo u ordinaciju i uradile smo prvu terapiju plazmom u kombinaciji sa njenim sopstvenim masnim tkivom (fat grafting). Smatrala sam da je ova kombinacija dobitna, znajući povoljne efekte sopstvenog masnog tkiva. PRP terapija koju smo sprovele je morala da se ponavlja u odredjenim intervalima te smo ukupno uradile 4 terapije. Uz to, dodala sam joj i Marbo Aktivator, koji je odličan u terapiji alopecije areate. Prvih godinu dana nije bilo nikakvog rezultata. Olgica je dolazila na kontrole i nove tretmane, ali nije bilo pomaka. Niti je ona, niti sam ja izgubila nadu da ćemo probuditi njenu kosu. Ona bi mi svaki put rekla kada bi došla : “Ne brinite, doktorka, počeće ona da raste.” Nisam brinula, samo sam želela da već jednom počne. Fascinirana sam bila njenim optimizmom i dobrotom. Zato sam tako jako želela da ta devojka jednog dana skine periku i da njena kosa počne da raste.

U februaru 2016. godine poslala mi je mejl sa fotografijom svoje kose i videle su se prve dlačice! Bio je to predivan dan. Mesec dana kasnije sam je videla uživo i uverila se i sama da je njena kosa počela da raste. Kakva je to radost bila. Ceo naš tim se okupio da je vidi i svi smo zaista bili presrećni. Kada kosa počne da se vraća kod alopecije totalis, to se dešava u pečatima, baš onako kako je i opadala. Biće potrebno još nekoliko meseci da Olgicina kosa poraste u potpunosti, ali na dobrom smo putu. Ponekad vas pacijenti usmere ka nečemu što treba da naučite. Dodju sa stanjem kog nikada do tad niste videli. Zahvaljujući Olgici, ja se danas sve više bavim regenerativnom medicinom i lečenjem razičitih tipova alopecije (alopecije areate, ožiljne alopecije, ožiljaka) sopstvenim masnim tkivom i faktorima rasta. Traženje rešenja za nju, mene je usmerilo ka jednoj potpuno novoj oblasti medicine, za koju smatram da će biti budućnost lečenja mnogih obolenja. Danas imamo mnogo pacijenata koji pate od sličnog ili istog stanja kao i Olgica. Znamo da možemo da im pomognemo. Važno je da imaju snagu, volju i strpljenje koje je Olgica imala dok je čekala da njena kosa poraste. Bila je istrajna da vrati svoju kosu. Mi smo je samo pratili u tome.

 

Gorana Kuka, lekar

 

at-06

Posted in Blog by Hair Center Serbia

Leave a Comment