Izneli smo deset najčešćih mitova o kojima ljudi koji se suočavaju sa gubitkom kose neretko razmišljaju. Često su pacijenti uvereni u ove uzroke i teško ih je razuveriti da su stvari malo drugačije. Razjasnili smo svaki od njih, kako bi rešili dileme koje već dugo postoje.
Nasleđivanje sklonosti ka opadanju kose je autozomalno-što znači da nije vezano za polne hromozome i može se naslediti od oba roditelja. Poslednja istraživanja iz Japana idu u prilog tome da se gen krivac za opadanje kose nalazi na hromozomu sedam i nikako nije vezan za polne hromozome.
Svako može pogledati svoje rođake (ujaka, oca ili dedu) koji gube ili su izgubili kosu i steći okvirni uvid u lični mogući gubitak kose, umesto da odmah okrivi majku. S druge strane, žene bi trebalo da pogledaju svoje ženske pretke koje su se u najvećem broju slučajeva suočile sa sličnim ili istim problemom.
Često se misli da nošenje šešira ili kačketa prekidaju cirkulaciju poglavine i ne omogućavaju kosi “da diše”. Činjenica je da folikuli dobijaju kiseonik iz krvnih sudova, a ne iz vazduha, pa se “disanje” kose ne može ugroziti na ovaj način. Nošenje tesnog šešira ili kačketa je drugačije jer može uzrokovati istanjenje kose gde stalno postoji pritisak.
Kosa se ne gubi zato što ona iznenada više opada, već zato što je debela dlaka postepeno zamenjena finom, tankom kosom u procesu koji se naziva miniaturizacija. Na ovaj način, dlaka se gubi trajno. Dnevno opadne oko 100 dlaka, ali isti taj broj i poraste.
Sama dlaka “nije živa” te je hemijska sredstva za negu kose (farbe za kosu, gelovi, lakovi) i pegle za kosu ne mogu uticati na njeno opadanje, ali mogu uzrokovati njeno oštećenje. Dok god je šteta uzrokovana ovim proizvodima ograničena na dlaku, a ne na koren koji se nalazi ispod površine kose, dlaka se može oštetiti i prekinuti, ali će uvek ponovo izrasti. Kosa raste prosečno 1 cm mesečno.
Jedan od mitova da će povećanje cirkulacije dubljenjem na glavi povećati dotok krvi ka vlasištu i time poboljšati rast kose, definitivno nije tačan. Gubitak kose nastaje pre nego što se smanji dotok krvi ka korenovima dlake. Smanjen dotok krve je zapravo posledica, a ne uzrok gubitka kose. Najbolji dokaz ovoj teoriji je kad se učini transplantacija kose na regiju bez kose, obnavlja se cirkulacija i kosa počinje da raste.
Intenzivnim češljanjem ili četkanjem, kad se povuče nekoliko umršenih dlaka, neće se uticati na gubitak kose, jer će one ponovo izrasti. Nema nikakve razlike da li se koristi češalj ili četka, jer kosa koja je predisponirana da opadne je osetljiva na svaki vid grubog tretiranja kose. Manju traumu na osetljive dlake nanose plastični češljevi ili četke širokih zubaca, nego metalne, sa gustim, tankim zubcima.
Kad je kosa kraće podšišana, ona nije deblja već je samo veoma oštra i odaje utisak da je jača. Ali nije-zapravo je samo kraća. Kosa raste jednakom brzinom i na to ne utiče koliko često je šišamo.
Da je gubitak kose uzrokovan zatvorenim porama, ništa drugo ne bi bilo potrebno da se kosa očuva izuzev intenzivnog pranja i masaže. Ali, nažalost nije tako. Svako od nas je video ljude koji ne peru kosu tako često, a opet je imaju u izobilju.
Neko krivi neadekvatan šampon za opadanje kose. Često pacijenti primete dosta dlaka u kadi nakon pranja kose šamponom i odluče da prekinu da ga koriste. Kao rezultat, kosa koja bi opala od šamponiranja ostaje na glavi. Sa prvim sledećim šamponiranjem, ona opada ponovo i potvrdjuje originalnu teoriju da šampon uzrokuje opadanje kose. Tako se mit potvrdjuje.
Nasledni gubitak kose nije uzrokovan opadanjem kose već postepenim istanjivanjem dlake i nejnim gubitkom. Šampon nema veze sa tim, ali ima onih koji mogu poboljšati izgled kose.
Ovaj mit je delimično tačan jer se opadanje kose usporava sa starenjem. Muškarci preko 60 godina uglavnom se ne susreću sa gubitkom kose. Kod žena je nažalost skroz suprotno jer zbog menopauze i gubitka zaštitnog hormona estrogena, tako da one sa genetskom predispozicijom, baš u ovom periodu se susreću sa intenzivnijim gubitkom kose.